Mi kažemo: “To je nemoguće”
Bog kaže: “Sve je moguće” (Lk 18, 27)
Mi kažemo: “Preumoran/a sam”
Bog kaže: “Ja ću vas okrijepiti” (Mt 11, 28)
Mi kažemo: “Nitko me ne voli”
Bog kaže: “Ja te volim” (Iv 3, 16 i Iv 13, 34)
Mi kažemo: “Ne mogu dalje”
Bog kaže: “Moja milost je dovoljna” (2Kor 12, 9 i PS 91, 15)
Mi kažemo: “Ovo ne mogu odgonetnuti”
Bog kaže: “Ja ću ispraviti tvoje staze” (Izr 3, 5-6)
Mi kažemo: “Ja to ne mogu”
Bog kaže: “Ti možeš sve učiniti …” (Fil 4, 13)
Mi kažemo: “Nisam sposoban”
Bog kaže: “Ja sam sposoban” (2 Kor 9, 8)
Mi kažemo: “… nije vrijedno”
Bog kaže: “Bit će vrijedno” (Rim 8, 28)
Mi kažemo: “Ne mogu si oprostiti”
Bog kaže: “Ja ti opraštam” (1 Iv 1, 9 i Rim 8, 1)
Mi kažemo: “Nisam sposoban/a”
Bog kaže: “Ja ću ti ispuniti svaku tvoju potrebu” (Fil 4, 19)
Mi kažemo: “Bojim se”
Bog kaže: “Ja ti nisam dao duh bojažljivosti” (2 Tim 1, 7)
Mi kažemo: “Uvijek sam zabrinut/a i frustrirana/a”
Bog kaže: “Sve svoje brige bacite na mene” (1 Pt 5, 7)
Mi kažemo: “Nemam dovoljno vjere”
Bog kaže: “Svakom sam dao mjeru vjere” (Rim 12, 3)
Mi kažemo: “Nisam dovoljno pametan/a”
Bog kaže: “Ja ti dajem mudrost” (1 Kor 1, 30)
Mi kažemo: “Usamljen/a sam”
Bog kaže: “Sigurno te neću ostaviti; nipošto te neću napustiti” (Heb 13, 5)